Vlast kupuje vreme. Mi ne odustajemo.
Poslednjeg dana zakonskog roka grad se sakrio iza papira. Umesto da zakaže referendum i pita građane, gradska uprava je našla sitnice i zatražila još vremena. Evo šta se zaista dogodilo i zašto ne odustajemo.
Inicijativni odbor Narodne inicijative „100% Sad“ podneo je 12. avgusta 2026, u ime 27 građana Novog Sada, Skupštini Grada Novog Sada predlog za raspisivanje obavezujućeg naknadnog lokalnog referenduma. Pitanje je jasno: da li Plan generalne regulacije opštegradskog centra i sportsko-rekreativnih sadržaja uz Bulevar despota Stefana, planski dokument koji otvara vrata projektu poznatom kao „Novi Sad na vodi“, treba da prestane da važi.
Umesto da predlog verifikuje, gradska vlast je poslednjeg dana roka, 27. avgusta, dostavila obaveštenje sa primedbama i odredila dodatni rok, do 11. septembra 2026, za njihovo otklanjanje. Ovo nije odbacivanje predloga i postupak nije okončan. Ali način na koji su primedbe obrazložene otkriva mnogo više od pravnog spora oko jednog dokumenta.
Šta grad tvrdi
Centralni argument gradske uprave glasi: da bi građani mogli da glasaju o ukidanju Plana, taj Plan prethodno mora biti ukinut kroz posebnu upravnu proceduru, istu onu kojom se plan i donosi.
Ovo tumačenje je besmisleno već na prvi pogled. Ako bi akt o ukidanju Plana morao da postoji pre referenduma, Plan bi već bio ukinut u trenutku kada bi građani izašli da glasaju. O čemu bi onda uopšte odlučivali?
Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi predviđa upravo suprotno od onoga što grad tvrdi: građani imaju pravo da na referendumu neposredno odluče da li jedan već donet akt Skupštine treba da prestane da važi, a tek pošto oni to odluče, Skupština je u zakonskom roku dužna da svoje akte uskladi sa njihovom voljom.
Prvo odlučuju građani. Zatim vlast sprovodi njihovu odluku. Ne obrnuto.
Pored ovog suštinskog prigovora, u obaveštenju se navode i sitne formalne primedbe, poput toga da su u dokumentaciji navedene dve adrese za prijem pošte. Takve primedbe ne dovode u pitanje ni smisao, ni razumljivost, ni ozbiljnost predloga koji je potpisalo 27 građana Novog Sada, ali dobro pokazuju kako gradska uprava pristupa čitavom postupku: ne traži se jedan ozbiljan razlog, nego se gomilaju sitnice, jedna za drugom, ne bi li se od nečega napravila prepreka.
Vlast koja se plaši građana
Vlast koja veruje da radi u interesu građana nema razloga da strahuje od njihovog mišljenja. Naprotiv, referendum bi joj bio prilika da za svoju odluku o „Novom Sadu na vodi“ dobije javnu podršku i legitimitet koji nijedna sednica Skupštine ne može da joj pruži. Umesto toga, obaveštenje je poslato poslednjeg mogućeg dana, sa primedbama koje, kada se pažljivo pročitaju, ne dokazuju da je predlog neispravan, nego da neko traži način da glasanje odloži što je duže moguće.
To je ponašanje vlasti koja nije sigurna da bi dobila glasove građana kada bi im se pitanje danas postavilo. Da jeste sigurna, ne bi joj bio problem da referendum sprovede što pre i time dokaže da iza projekta stoji volja Novosađana, a ne samo odluka uskog kruga ljudi u gradskoj upravi.
Vlast koja nije sposobna da radi svoj posao
Ono što gradska uprava iznosi kao pravni razlog za odlaganje zapravo otkriva nešto ozbiljnije od pukog odugovlačenja: otkriva da lokalna vlast ne ume ispravno da primeni sopstvene propise. Postupak koji uređuje kako građani ostvaruju pravo na referendum nije ni nejasan ni sporan. On predviđa da građani prvo neposredno odluče o sudbini jednog akta, a da vlast tek posle toga svoje odluke uskladi sa njihovom voljom. Gradska uprava je taj redosled okrenula naglavačke, i to u dokumentu koji nosi potpis njene predsednice.
Telo čiji je osnovni posao da donosi i tumači propise od kojih zavisi budućnost grada ne bi smelo pogrešno da pročita ni najosnovnije pravilo o tome kako građani ostvaruju svoje pravo da glasaju. Ako to čini iz nemara, reč je o nesposobnosti. Ako to čini svesno, reč je o zloupotrebi. Nijedno ne ide u prilog vlasti kojoj su građani poverili da gradom upravlja u njihovo ime.
Zato je referendum jedini put
Skupština grada postoji da bi predstavljala volju građana. Kada se to isto telo plaši te volje i istovremeno pokazuje da ne ume, ili neće, da primeni zakon koji tu volju štiti, ono prestaje da vrši svoju osnovnu funkciju: da bude glas Novosađana.
Zato ova inicijativa nije spor oko procedure. Ona je provera da li u Novom Sadu odluke o gradu zaista donose njegovi građani, ili ih donosi vlast koja se, kada dođe trenutak da pred biračima odgovara za svoje odluke, sakrije iza papira.
Šta sledi
Ovo nije kraj postupka. Inicijativni odbor će u zakonom predviđenom roku odgovoriti na iznete primedbe i ostati pri podnetom predlogu. Narodna inicijativa se nastavlja.
Novi Sad zaslužuje da o svojoj budućnosti odlučuju njegovi građani, a ne uski krug ljudi koji se plaši njihovog glasa.
Od referenduma ne odustajemo.
Inicijativni odbor Narodne inicijative „100% Sad“
