Одговор града · 27. 8. 2026.

Власт купује време. Ми не одустајемо.

Иницијативни одбор Народне иницијативе „100% Sad“ поднео је 12. августа 2026, у име 27 грађана Новог Сада, Скупштини Града Новог Сада предлог за расписивање обавезујућег накнадног локалног референдума. Питање је јасно: да ли План генералне регулације општеградског центра и спортско-рекреативних садржаја уз Булевар деспота Стефана, плански документ који отвара врата пројекту познатом као „Нови Сад на води“, треба да престане да важи.

Уместо да предлог верификује, градска власт је последњег дана рока, 27. августа, доставила обавештење са примедбама и одредила додатни рок, до 11. септембра 2026, за њихово отклањање. Ово није одбацивање предлога и поступак није окончан. Али начин на који су примедбе образложене открива много више од правног спора око једног документа.

Шта град тврди

Централни аргумент градске управе гласи: да би грађани могли да гласају о укидању Плана, тај План претходно мора бити укинут кроз посебну управну процедуру, исту ону којом се план и доноси.

Ово тумачење је бесмислено већ на први поглед. Ако би акт о укидању Плана морао да постоји пре референдума, План би већ био укинут у тренутку када би грађани изашли да гласају. О чему би онда уопште одлучивали?

Закон о референдуму и народној иницијативи предвиђа управо супротно од онога што град тврди: грађани имају право да на референдуму непосредно одлуче да ли један већ донет акт Скупштине треба да престане да важи, а тек пошто они то одлуче, Скупштина је у законском року дужна да своје акте усклади са њиховом вољом.

Прво одлучују грађани. Затим власт спроводи њихову одлуку. Не обрнуто.

Поред овог суштинског приговора, у обавештењу се наводе и ситне формалне примедбе, попут тога да су у документацији наведене две адресе за пријем поште. Такве примедбе не доводе у питање ни смисао, ни разумљивост, ни озбиљност предлога који је потписало 27 грађана Новог Сада, али добро показују како градска управа приступа читавом поступку: не тражи се један озбиљан разлог, него се гомилају ситнице, једна за другом, не би ли се од нечега направила препрека.

Власт која се плаши грађана

Власт која верује да ради у интересу грађана нема разлога да страхује од њиховог мишљења. Напротив, референдум би јој био прилика да за своју одлуку о „Новом Саду на води“ добије јавну подршку и легитимитет који ниједна седница Скупштине не може да јој пружи. Уместо тога, обавештење је послато последњег могућег дана, са примедбама које, када се пажљиво прочитају, не доказују да је предлог неисправан, него да неко тражи начин да гласање одложи што је дуже могуће.

То је понашање власти која није сигурна да би добила гласове грађана када би им се питање данас поставило. Да јесте сигурна, не би јој био проблем да референдум спроведе што пре и тиме докаже да иза пројекта стоји воља Новосађана, а не само одлука уског круга људи у градској управи.

Власт која није способна да ради свој посао

Оно што градска управа износи као правни разлог за одлагање заправо открива нешто озбиљније од пуког одуговлачења: открива да локална власт не уме исправно да примени сопствене прописе. Поступак који уређује како грађани остварују право на референдум није ни нејасан ни споран. Он предвиђа да грађани прво непосредно одлуче о судбини једног акта, а да власт тек после тога своје одлуке усклади са њиховом вољом. Градска управа је тај редослед окренула наглавачке, и то у документу који носи потпис њене председнице.

Тело чији је основни посао да доноси и тумачи прописе од којих зависи будућност града не би смело погрешно да прочита ни најосновније правило о томе како грађани остварују своје право да гласају. Ако то чини из немара, реч је о неспособности. Ако то чини свесно, реч је о злоупотреби. Ниједно не иде у прилог власти којој су грађани поверили да градом управља у њихово име.

Зато је референдум једини пут

Скупштина града постоји да би представљала вољу грађана. Када се то исто тело плаши те воље и истовремено показује да не уме, или неће, да примени закон који ту вољу штити, оно престаје да врши своју основну функцију: да буде глас Новосађана.

Зато ова иницијатива није спор око процедуре. Она је провера да ли у Новом Саду одлуке о граду заиста доносе његови грађани, или их доноси власт која се, када дође тренутак да пред бирачима одговара за своје одлуке, сакрије иза папира.

Шта следи

Ово није крај поступка. Иницијативни одбор ће у законом предвиђеном року одговорити на изнете примедбе и остати при поднетом предлогу. Народна иницијатива се наставља.

Нови Сад заслужује да о својој будућности одлучују његови грађани, а не уски круг људи који се плаши њиховог гласа.

Од референдума не одустајемо.

Иницијативни одбор Народне иницијативе „100% Sad“